Svaki grad u Srbiji ima doajena advokature, dugogodišnjeg advokata čija je najmanji kvalitet dužina bavljenja advokaturom, jer ga krase u struci stručnost u pristupu klijentima poštenje, a medju kolegama drugarstvo. Kad se tome doda njegova nezavisnost od vlasti, duhovitost i humanost, ostaje u sećanju a tokom vremena teško je odvojiti istinu od legende.

U Vranju je doajen advokature bio pok.Jovica Avramović, koji je ovim poslom počeo da se bavi pre Drugog svetskog rata.

E sad, priča se da je u predratnoj Jugoslaviji, baveći se poslom u Beogradu, otišao da poseti u kabinetu Vlade nekog svog prijatelja ministra, rodom iz Vranja.

Ovaj, da pokaže važnost svoje funkcije, ostavi ga da više od sat vremena čeka, primajući druge u kabinet.

Nije mu advokat Avramović zamerio, strpljivo je sačekao, a kada je ministar našao vreme ušao je i pozdravio se sa njim.

“Izvini”, reče mu ministar, “sve su to važni ljudi”.

Nekoliko meseci potom, ministar je bio u poseti Vranju, pa je hteo da vidi svog starog drugara advokata Avramovića. Udje u skromnu kancelariju i tu zateče seljaka sa blatnjavim opancima. Iz susedne prostorije izadje Avramović, klimnu glavom ministru i pozva seljaka da udje. Prodje sat vremena, ministar se nervirao ali nije otišao želeći da svoje nezadovoljstvo iskaže lično prijatelju.

Kada ga je konačno advokat Avramović primio, ministar se ljutio: “Ja moram da čekam, a ovaj seljak ušao…” Advokat Avramović mu smireno odvrati: “Što se ljutiš, pa isto je bilo onomad kada sam ja bio kod tebe u kabinetu, i ja sam čekao” Ministar i dalje ljut: “Nije isto, ti si čekao zbog toga što sam morao da primim neke važne ljude.” Advokat Avramović ga utešno potapša po ramenu: “Pa vidiš da je isto, za mene je ovaj seljak važan čovek. Došao je pre tebe, bio je red da ga i pre tebe primim. A njegova muka bila je važna za mene isto koliko za tebe muka ljudi koje si primio pre mene.”

Ako se već sećamo advokata – doajena budimo u ovom Protestu istrajni u interesu gradjana Srbije.

Ilić J. Goran, advokat iz Vranja