Dolazi nam Božić, sveti dan koji najavljuje Bogoroždestvo uz poslanicu: MIR SVJEM! To je dan kada se opraštala krv među najviše zavađenim, kada se ljubav velika činila još većom i kada se nije gledalo ni ko je pravoveran a ko ne. Ko tebe kamenom, Ti njega hlebom. Poslanica koju sam još kao mladić slušao od svog duhovnika, jer sam verovao.
I danas verujem još jače i još više, jer vidim mržnju, pohlepu zavist, želju za uzdizanjem nad drugim po cenu njegovog uniženja, uz gomilu nečasnih optuživanja baš onih pravovernih i neukaljanih, samo da oni ne bi ostali čisti i da bi se isprljali od onih koji to čine bez obraza, bez argumenata i bez ljudske časti. Znam da će se prepoznati i da će u svom nečastivom gnevu postati još jači, ali to mi i jeste želja.
Moram da Vas podsetim na Kaina i Avelja, na Judu za vreme tajne večere, na Vuka Brankovića i norveškog Kvislinga. Neverovatno je i neshvatljivo da su čineći sva nepočinstva bili svesni da ulaze u istoriju, samo će mi do groba ostati nejasan put koji su izabrali. Isto tako mislim i želim da njihove duše malih ljudi budu spašene, bez obzira na sve grehe… Nije slučajno da se u srpskom grbu i danas nalaze četiri ocila okrenutih leđa. “Ne daj bože da se Srbi slože!”. I dok se naši protivnici neskriveno raduju hordi koja je umislila da povede advokaturu Srbije nedoličnim obraćanjem, uvredama i populističkim podilaženjem masama, neistinama i zadivljujućim neznanjem stvari, oni koji vide znaju da nije sneg pao da pokrije breg, već da svaka zver pokaže svoj trag! I u tome jeste dobrobit ovakvih kriznih vremena, jer žito se lako odvoji od kukolja.
Sada, posle četiri meseca se jasno zaključuje da su svi pripadnici vaninstitucionalnih grupacija imali jasan zadatak da kompromituju sve one koji su poveli protest advokata Srbije. Da podsetimo: AKUS je oživeo na dan ključan za protest uz najavu “uvoza” advokata iz Crne Gore i Republike Srpske, uz tvrdnju osnivača da je sve to urađeno u okviru Komore Srbije. Toga dana su se pojavili naslovi “Raskol u advokaturi”, naravno kod režimskih medija “Televizije Pink” i u “Informeru”, koji do toga dana nisu rečju pomenuli protest advokata, date su naslovne strane i udarni termini “Vođi” organizacije. Nekako je prepoznatljiva družina stala iza te organizacije. Osniva se i “Društvo advokata Srbije” predvođeno izvesnim Čedom, a za članove ima i osnivača koji je odgovarao za prevare i nije advokat. Tome Društvu mediji daju pažnju istog nivoa kao i AK Srbije koja ima 8500 članova, a to društvo samo dva. Suočili smo sa i sa fenomenima koji se zovu: Svetozar Vujačić, Dozet, Vencel, Ranković i drugi, ali njihova imena će se dugo pamtiti u redovima advokature Srbije. Njihov pakt sa nečastivim će tek nakon okončanja našeg protesta dobiti svoju jasnu sliku u njihovim motivima. Među njima je advokat koji duguje ogroman porez (da li će mu biti oprošten?), čovek kome je obećano da če biti javni beležnik… Ima i drugih, ali…
“Generali posle bitke”, kako to obično biva, ćutali su “hrabro” i čuvali svoju jeftinu kožu “kad je grmelo”. Nešto ih se ne mogu setiti na prapočetku svega u našim protestima u maju i junu 2014. Ne mogu se setiti ni njihove “hrabrosti” pre odluke Komore Srbije na susretanju advokata Beograda ispred Palate pravde, ali se itekako dobro sećam kolege koji nam se prvi obratio. To je kolega BRAJER, koji će biti ubuduće suhoviti voditelj svih naših susretanja i okupljanja. Sećam se nadahnutog govora kolege Radoslava Nedića, a nisam zaboravio i to da sam tada izgovorio “moj izbor između slave u profesiji i života u podaništvu nije bio težak. Izabrao sam slavu u profesiji”. Sećam se istupanja kolege Zorana Jevrića, Jasmine Milutinović, kolege Srđana Sikimića, Slobodana Šoškića, koleginica Gordane Ilić, Brankice Orlović, Biljane Dražević, Slobodana Milutinovića i Živorada Lekića. Hrabro, nesebično i sa jasnim opredeljenjem, kada se još nije znalo kako će reagovati Vlast, a prećeno nam je i primenom sile. Sećam se i Odluke Vlade Srbije o stavljanju uputstva o protestu AK Srbije van snage… Sećam se i konferencije i Skupštine advokata 13. septembra 2014. godine u Domu sindikata i hrabrih govora izabranih predsednika Komora u AK Srbije. Sećam se KONGRESA ADVOKATA u Sava centru gde je bilo 4500 advokata, sećam se naša dva veličanstvena skupa kod Vlade Srbije sa po oko 5000 učesnika “Ćutanjem na ćutanje”. Sećam se okupljanja na Trgu Nikole Pašića “u minut do dvanaest” gde je bilo gotovo 6000 advokata Srbije, nebrojanih neprospavanih noći, pretnji, briga i slutnji. Hiljade pređenih kilometara ljudi iz upravnog odbora Komore Srbije, predsednika i kolega iz Komora u sastavu AK Srbije, koji su odgovorno vršili svoju dužnost i svaki put dolazili lično da daju svoj ulog u očuvanje obraza profesije. Znam i šta su uradile Jasmina Milutinović, Mirjana Jovanović Tomić i Tanja Arsić (kojoj je uništena kuća)…
…i onda, ne želim da pomenem njihova imena. Videli su da se podigla sva srpska advokatura. Videli su da su stvari krenule u dobrom pravcu, da se profesija uzdigla i po prvi put postala cenjena i poštovana od građana. Shvatili su da se desila istorija i poželeli da se ukrcaju na vagon u kome su oni najzaslužniji, oni koji su prepoznali trenutak da je “krajnje vreme i da je sad ili nikad”. Oni kojima je data prijateljska šansa da budu deo najlepše sage o srpskoj advokaturi su rešili da pogaze sve one koji su poveli Srpsku advokaturu u neprolaznu slavu i poštovanje profesije. Drznuli su se da vređaju i optužuju one koji su podneli najveći teret, stavljajući na kocku svoju slobodu, porodicu, imovinu, kancelariju, optužujući ih da su izdajnici, da su neznalice i da “svoje savete mogu deliti seljacima u okolini Čačka”, da su članovi Čedine izdajničke partije, da su SNSovci, da su p…e…
E, to neće moći! Prvo, dragi moji, prebrojte se, pa se javite. Drugo, nemojte da neke od vas podsećam na vaše političke (podaničke) karijere, na vašu mizoginiju (jer konjima, ženama i sudu ne treba verovati, kako reče jedan od vas)! Dobro je da ste se ipak potpisali. Toliko hrabrosti ste imali dragi moji “generali posle bitke”. Moram da vas podsetim i na vašu potrebu vaninstitucionalnog udruživanja, koja jasno govori o vašoj nespremnosti da se pokažete u okviru institucije u kojoj ste položili zakletvu, baš kao i ja pre više od trideset godina. Zato imam pravo da vas pitam. Gde ste bili u vreme protesta na upravnim odborima vaših Komora i na Slupštinama da izađete sa svojim idejama za bolje sutra u advokaturi? Zašto niko od vas nije problematizovao pregovore i odluke Upravnog odbora AK Srbije na nedavno održanoj Skupštini AK Srbije? Zašto tada niste javno izrekli nepoverenje? Zašto niko od vas nije došao ni na jedan UO AK Srbije da kaže zašto je nezadovoljan, u oči onima koje kao tetke ogovarate, ponižavate i vređate iza njihovih leđa? Zašto pokušavate van Komore da organizujete skupove? Zašto ne predajete vaše zahteve Komori? Da li ste vi paralelna parakomora koja se stidi onoga što smo svi zajedno uradili? Nema šta, hrabro, viteški i iza leđa!
Možda ste primetili da nikome od vas nisam dragi moji “generali posle bitke” uzvratio ni jednom jedinom uvredom, iako su me neki od Vas okitili “lepim” epitetima. To se i neće dogoditi ni ovoga puta jer sam duboko svestan da komunikacija koju vi gospodo vodite nije dostojna gospode advokata. U našem kodeksu je takvo postupanje zabranjeno i, u slučaju da do toga dođe, postoji odgovarajuća procedura.
Nisam siguran u vaše motive u toku trajanja protesta, imajući vaše ponašanje u vidu. Čini mi se, ili se možda varam, da vaši pozivi na ako treba prolivanje krvi i batine (koja ima dva kraja), a što je izrečeno kao pretnja kolegama, predstavlja dobijeni zadatak iz određenog centra moći da se razbije jedinstvo advokature koje do danas nije viđeno, a vama je to gospodo očigledno cilj (jer kako se vidi na nekim mrežama, već delite funkcije) uz naravno vlastitu promociju na talasu onih koji su doveli do istorije u profesiji i zavidnog ugleda koga je advokatura postigla kod građana. Ono što treba da se zna, nećemo dozvoliti POLITIZACIJU struke!
Na kraju, očekujem komentare na ovaj tekst, koje ću svakako primiti k znanju, ali iste neću komentarisati, bez obzira na njihovu prirodu i težinu i ovom temom se više neću baviti. Sve što sam napisao predstavlja potrebu da vas podsetim da advokati nisu običan narod i da njihovo pamćenje i znanje seže mnogo dalje u prošlost nego što je to slučaj sa običnim ljudima.
Žao mi je što se ne čitaju saopštenja Stručnog tima gospodo “generali posle bitke”. Dragi moji iz “Šin fejna”, pogledajte razliku između javnobeležničkog zapisa i solemnizacije. Da li iko od vas zna da je legalizacija takođe solemnizacija i to je uvek tako kada se radi o bilo kom vidu overe od strane državnog organa? Ili je možda bilo potrebe da vam Jasmina Milutinović napiše narodski a ne kao advokat da je građanima vraćena poslovna sposobnost. Da javni beležnik neće biti taj koji će moći da odbije overu, a ako to učini, da o će o njegovom odbijanju po prigovoru u roku od osam dana odlučivati sud? Da li znate da će javnobeležnički zapis biti obavezan samo kod tri vrste ugovora, a da će svi privatni pravni poslovi biti sačinjavani od strane advokata i samo overavani (solemnizovani) od strane beležnika? Ovo vas pitam, jer u vašim raspravama osim uvreda, ponižavanja i negativne energije prema onima koji su najpredanije radili za građane i nas nisam video ni jedno jedino stručno pitanje. Ali sam zato video koje smo epitete od vas dragi moji “generali posle bitke” dobili. Od strane Ministarstva pravde ćemo dobiti pisani tekst dogovorenih izmena Zakona o javnom beležništvu i pratećih zakona, o čemu će se izjašnjavati Upravni odbor i Skupština AK Srbije i biće objavljen na Sajtu AK Srbije. Možda je to trenutak istine za vas “generali posle bitke” da kažete da smo izdajnici….ili?
Ipak, ide Božić. Advokati su u pravu! Advokati više nikada neće ćutati! A našu zakletvu da ćemo se u svemu pridržavati Ustava, Zakona i Statuta Advokatske komore ćemo poštovati, jer drugu alternativnu advokaturu nemamo.
MIR SVJEM!
DRAGOLJUB J ĐORĐEVIĆ, advokat u Beogradu
